Verovatno da ne postoji odrasla osoba koja jednom u životu nije imala glavobolju. Većina glavobolja nisu opasne, a vrlo su čest razlog javljanja lekaru i jedan od najčešćih razloga za izostajanje sa posla ili iz škole. Međutim, glavobolja ponekad može da ukazuje na postojanje ozbiljnog zdravstvenog problema i zato je ovo stanje potrebno ozbiljno shvatiti.

Nisu sve glavobolje iste

Postoji veliki broj vrsta glavobolje. Ponekad se glavobolja javlja u jednom delu glave (recimo čeono ili slepoočno), na jednoj polovini glave, ili pacijent ima utisak da ga boli cela glava. Isto tako, osećaj bola može biti različit – može biti blaga glavobolja koju pacijent više opisuje kao neprijatnost, do slučaja razdirućeg bola u glavi. Pacijenti mogu opisivati glavobolju kao pulsirajući, oštar ili tup bol. Sve ove karakteristike su važne za lekara da ustanovi o kojoj vrsti glavobolje je reč.

Koja je osnovna podela glavobolja?

Glavobolje najjednostavnije možemo podeliti u dve grupe: primarne i sekundarne. Glavna je razlika što do sekundarne glavobolje dovodi neko postojeće zdravstveno stanje, što nije slučaj kod primarnih glavobolja.

Najčešća primarna glavobolja je tenziona glavobolja, dok u ovu grupu primarnih glavobolja spadaju migrenozna glavobolja i klaster glavobolja. Ponekad pacijenti mogu da prepoznaju šta je kod njih okidač glavobolje i zatim taj okidač (“triger”) vešto izbegavaju i tako sprečavaju pojavu glavobolja. To mogu biti: alkoholna pića (naročito crno vino), određena hrana (kao što su mesne prerađevine koje sadrže nitrate), nikotin, preskakanje obroka, promene u spavanju ili nedostatak sna, fizička aktivnost, kašalj, duvanje nosa, naprezanje i sl.

Primarne glavobolje obično nisu opasne ali mogu biti veoma bolne i remititi svakodnevne aktivnosti. Primarne glavobolje obično nisu opasne ali mogu biti veoma bolne i remititi svakodnevne aktivnosti.

S druge strane, smatra se da su sekundarne glavobolje znak ili simptom nekog drugog stanja. Tako se glavobolja može javiti kod osobe koja ima upalu sinusa ili usled dehidratacije. Ovi primeri nam ukazuju da takve glavobolje nisu opasne i da se povlače sa lečenjem glavnog oboljenja (npr. lečenjem upale sinusa). Međutim, sekundarna glavobolja se se može javiti i usled ozbiljnog, ponekad i životno-ugrožavajućeg stanja. Takav je slučaj sa glavoboljom koju pacijenti opisu kao “udar groma” – izuzetno jak bol u glavi koji se javlja iznenada i može biti posledica npr. krvarenja u mozgu, povrede glave ili iznenadnog, izraženog skoka krvnog pritiska.

Kada se javiti lekaru?

Svaka glavobolja ne zahteva javljanje lekaru; obično pacijenti sami uzmu neki lek protiv bolova i simptomi popuste i prođu. Neretko pacijenti znaju i na koji lek će proći glavobolja određene težine. Međutim, postoje situacije kada je potrebno javljanje lekaru, jer glavobolja može da ukazuje na ozbiljno stanje. Odmah se javiti lekaru ukoliko postoji:

• Glavobolja koja se pogoršava i ne prolazi.
• Kada svakog dana ili skoro svakog dana morate da uzmete lek protiv bolova zbog glavobolje.
• Ako ste ranije imali glavobolje, ali ste nedavno primetili promenu u simptomima glavobolje.
• Glavobolja koju prati neki od sledećih znakova: povišena telesna temperatura, ukočen vrat, osip po telu ili kratak dah.
• Glavobolja koja se javlja nakon povrede glave ili nesreće.

Specijalista – neurolog će na osnovu detaljnog pregleda, razgovora sa pacijentom i po potrebi, dodatnih analiza, ustanoviti o kojoj vrsti glavobolje je reč i predložiti dalje lečenje.

Da li je glavobolja nasledna i da li mogu nekako da je sprečim?

Ne možemo reći da je glavobolja nasledna bolest. Međutim, primećena je određena nasledna sklonost u slučaju migrene, posebne vrste primarne glavobolje. Ukoliko jedan od roditelja ima migrenu, veća je šansa da dete ima migrenu nego u slučaju porodica gde nema slučajeva migrene.

Kada pacijenti prepoznaju šta je okidač glavobolje (recimo neka vrsta hrane, često su to kofein, čokolada, sir, alkohol, jaki mirisi, dehidratacija, izlaganje alergenima), mogu izbegavati tu hranu, piće ili situacije koje povećavaju rizik od glavobolje. Ovo može biti odlična prevencija glavobolje. Isto tako, stres i iscrpljenost mogu doprineti pojavi glavobolje, a to su okidači na koje možemo da delujemo, ali je to dosta složenije izvesti u svakodnevnom životu u zavisnosti od vrste posla i životnih okolnosti.