Za kašalj se kaže da je hroničan ako traje duže od 8 nedelja kod odraslih osoba, odnosno duže od 4 nedelje kod dece. Kašalj je zapravo koristan, zaštitni refleks kada je potrebno da se iz disajnih puteva izbaci nešto strano, nadražajno i potencijalno opasno. Međutim, kašalj koji dugo traje može bitno da remeti san, dnevne aktivnosti i kvalitet života, da dovede do osećaja umora, promuklosti i povraćanja.

Glavni zadatak lekara jeste da otkrije uzrok kašlja. Neretko postoji i više uzroka, čijim se lečenjem kašalj najčešće povlači.

Koji su najčešći uzroci hroničnog kašlja?

Kašalj je česta pojava. Pomaže nam da se oslobodimo neke materije koja iritira disajne puteve (kad se udahne nešto štetno), sprečava nakupljanje sluzi u disajnim putevima i štiti od infekcije. Kašalj se javlja povremeno kod svake osobe. U zavisnosti od prisustva sekreta i da li je praćen iskašljavanjem, kašalj može biti suv ili produktivan. Međutim, ukoliko traje tokom dužeg vremena i ako je jačeg intenziteta – ukazuje na neko postojeće oboljenje.

Najčešći uzročnici kašlja su:

• Postnazalno slivanje (postnazalna sekrecija). Kada se previše sekreta stvara u nosu ili u sinusima, sliva se u grlo i može biti uzrok kašlja. Ovo se javlja kod upale sinusa (sinuzitis) i nosne sluznice (rinitis).
• Astma. Kod astme dolazi do otoka i sužavanja disajnih puteva, koje može biti praćeno stvaranjem veće količine sluzi. Zbog toga je kašalj čest simptom kod ovih pacijenata, kao i otežano disanje.
• Pušenje. Aktivno ili pasivno pušenje oštećuje sluznicu disajnih puteva i vrlo je čest uzrok kašlja.
• Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB ) predstavlja vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Najčešći simptomi su gorušica (osećaj pečenja iza grudne kosti) i vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak (regurgitacija). Ukoliko se refluks javlja tokom noći, može se javiti kašalj usled iritacije.
• Infekcije. Kašalj je čest simptom velikog broja respiratornih infekcija, bilo da su u pitanju bakterijske, virusne, gljivične ili infekcije usled drugih prouzrokovača. Kašalj se javlja kod upale pluća (pneumonija), brohnitisa, gripa, prehlade i drugih oboljenja disajnih puteva. Kašalj često ostaje kao dugotrajni simptom kod ovih oboljenja, čak i kada se svi ostali simptomi i tegobe povuku.
• Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) se javlja usled oštećenja pluća kada dolazi do zapaljenja i otoka disajnih puteva. Pacijenti zbog toga otežano dišu, dok je kašalj redovan pratilac ovog oboljenja. Disanje dodatno otežava nakupljanje sluzi u disajnim putevima. Najčešći uzrok HOBP jeste dugotrajno izlaganje štetnim materijama koje se udišu – pušenje cigareta, udisanje različitih hemikalija, prašine i dr.
• Lekovi za hipertenziju. ACE inhibitori predstavljaju grupu lekova koji se propisuju kod lečenja visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i (srčane slabosti). Ovoj klasi lekova pripadaju enalapril, lizinopril, ramipril, kaptopril i dr. Neželjeni efekat ovih lekova može biti kašalj. To nije retka pojava; procenjuje se da oko 30% pacijenata na terapiji ACE inhibitorima ima kašalj kao neželjenu reakciju. Međutim, ovaj problem se lako rešava – zamenom ACE inhibitora nekim drugim antihipertenzivnim lekom, te se kašalj povlači nakon 2 – 4 nedelje od prekida terapije.

Nešto ređi, ali takođe važni uzročnici koji se moraju razmotriti jesu: bronhiektazije (prošireni i oštećeni disajni putevi kod kojih je otežano oslobađanje od viška nakupljene sluzi), aspiracija (kada se udahnu materije koje bi normalno trebalo da idu u crevni trakt), karcinom pluća, sarkoidoza, cistična fibroza i druge.

Pacijenti sa hroničnim kašljem često imaju udruženo nekoliko uzročnika i faktora rizika.

U slučaju da postoji kašalj koji se ne povlači i ukoliko je intenzivan - savetuje se pregled lekara specijaliste pulmologije.

Kako se dijagnostikuje i leči hronični kašalj?

Prvi korak u dijagnostikovanju jeste razgovor sa pacijentom i detaljan fizikalni pregled. Vrlo su važni podaci o pušenju cigareta, pridruženim bolestima i lekovima koje pacijent uzima, prisustvu alergija, o radnom i životnom okruženju (potencijalnom zagađenju vazduha u tim sredinama). Ovi podaci će upititi lekara na mogući uzrok kašlja i dalju dijagnostiku.

U nekim situacijama će biti potrebne dodatne analize kako bi se otkrio uzrok kašlja. Najčešće su u pitanju: rendgen pluća, skener (kompjuterizovana tomografija) pluća, različite laboratorijske analize krvi, spirometrija, bronhoskopija (kada se pomoću tanke, savitljive cevi sa izvorom svetlosti i kamerom ulazi u disajne puteve, uz moguće uzimanje uzroka tkiva sluznice) i druge metode.

Veoma je važno pronaći uzročnika kašlja – lečenjem uzročnika se u velikom broju slučajeva povlači i kašalj. Zbog toga se terapija može bitno razlikovati od pacijenta do pacijenta ako je uzrok kašlja drugačiji.

• Prestanak pušenja je obavezan deo lečenja koji u velikoj meri smanjuje iritaciju i oštećenje disanih puteva. Konsultujte se sa lekarom o optimalnom pristupu kojim bi se smanjio broj cigareta i u potpunosti obustavilo pušenje.
• Ukoliko su lekovi za visok krvni pritisak (ACE inhibitori) uzrok kašlja – lekar će ih zameniti nekim drugim lekom koji ne daje kašalj kao neželjenu reakciju.
• Lečenje astme podrazumeva primenu različite terapije koja se udiše u formi pumpica (inhalatorna terapija).
• Infekcije se leče primenom antibiotika i drugih lekova usmerenih na posebne uzročnike.
• Kod postojanja gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) doktor će savetovati primenu lekova koji smanjuju stvaranje želudačne kiseline (inhibitori protonske pumpe, antagonisti H2 receptora i drugi).
• Ukoliko se kašalj javlja u sklopu alergije, lekar će savetovati primenu antihistaminika i kortikosteroida.