Osećate da srce iznenadno počinje da lupa, pojavljuje se bol u grudima i sve je kraći dah uz preznojavanje. Strah je po pravilu pratilac ovih simptoma i sebi postavite pitanje: “Da li je ovo srčani udar ili su simptomi usled napetosti, stresa i napada panike?”
Iako simptomi mogu biti slični, potpuno je drugačiji mehanizam nastanka, ozbiljnost problema i lečenje kod srčanog udara i recimo anksioznosti.
Pojava bola u grudima je zaista zastrašujući simptom zbog koga se ljudi često javljaju službi hitne medicinske pomoći ili u urgentni centar. Na kraju se ispostavi da oko polovine njih nema problem sa srcem, a da je u 30-40% glavni krivac za pojavu simptoma – anksioznost. Međutim, svaki bol u grudima je potrebno ozbiljno shvatiti dok se ne dokaže suprotno. Lakše je pregledati pacijenta i uraditi dodatne analize kako bi se isključio srčani udar, jer je u pitanju oboljenje koje, ako se ne leči, može imati ozbiljne posledice i ugrožavati život.
Pacijenti ovo stanje opisuju kao nelagodnost, teskobu, strah koji se može kretati do panike, osećaju da im je telo napeto, da treperi, da imaju neki unutrašnji nemir i osećaju da će eksplodirati. Uzroci su brojni – mogu biti nasledni, može biti različiti stres iz spoljašnje sredine i izmenjeno funkcionisanje mozga.
Normalno je da osećamo anksioznost s vreme na vreme: kada idemo na razgovor za posao, kada idemo na ispit, kada imamo javni nastup i slično. Anksioznost je zapravo reakcija našeg tela na stres. Međutim, ako se anksioznost javlja bez jasnog razloga, ako dugo traje i remeti svakodnevne aktivnosti – onda se govori o anksioznom poremećaju.
Prilikom stresa se aktivira naš nervni sistem i poput alarma sprema organizam za odbrambenu reakciju (tzv. bori se ili beži reakcija). Posebno je važna nadbubrežna žlezda, koja u stanju stresa oslobađa veće količine hormona (adrenalin i noradrenalin). Oni su delimično “krivci” za simptome anksioznosti – za ubrzan rad srca, odnosno lupanje srca, ubrzano disanje, unutrašnji nemir i dr.
Srce ishranjuju posebne arterije koje se zovu koronarne arterije. Ukoliko dođe do njihovog suženja (najčešće usled taloženja masnoća u zidu arterija), polako se smanjuje dotok krvi u srce. Ovo pacijenti osećaju kao bol u grudima, a lekari nazivaju anginom pektoris.
Kako bolest napreduje, može doći do potpunog obustavljanja dotoka krvi u deo srčanog mišića koji zbog toga odumire. Ovo pacijenti osećaju kao jak bol u središnjem delu grudnog koša i najčešće pokazuju otvorenom šakom na širok predeo grudi gde osećaju bol. Ovaj bol opisuju kao pritiskanje, stezanje ili pečenje, a može se širiti u levu ruku, levo rame i vilicu.
Bol se najčešće javlja pri naporu; kod angine pectoris se bol povlači sa mirovanjem, dok u slučaju srčanog udara bol ne prestaje ni nakon 20 minuta.
Kao što smo već rekli, srčani udar se češće javlja pri nekom fizičkom naporu, ali to nije pravilo. Moguće je da se javi i dok osoba miruje. S druge strane, napad panike je češći kada osoba miruje. Te nam ovo nije siguran pokazatelj o kome oboljenju je reč.
Drugo - trajanje simptoma. Simptomi kod napada panike se obično postepeno povlače tokom 20 minuta, dok bol u grudima i prateći simptomi srčanog udara traju 20 i više minuta. Međutim, postoje slučajevi kada bol u grudima kod srčanog udara nije izražen (češće kod žena), ili se oseća kao neka blaga nelagodnost u grudima (kao npr. kod dijabetičara), ili se može osećati kao bol u predelu želuca. Stoga nam ni ovo nije u potpunosti siguran pokazatelj o kom stanju je reč.
Zbog toga je najsigurnije obratiti se lekaru-kardiologu, koji će nakon detaljnog pregleda, urađenog EKG-a i po potrebi, dodatnih laboratorijskih ili imidžing metoda, potvrditi ili odbaciti srčani udar i druge probleme sa srcem. Na osnovu toga će i doneti odluku o daljem lečenju, koje je potpuno različito kod tegoba izazvanim stresom i anksioznošću, i kod srčanih problema.
Pregled kardiologa možete obaviti u poliklinici Equilibrium kod eminentnih stručnjaka iz ove oblasti.
© Copyright: Equilibrium Medical 2023 Sva prava su zadržana.